U ovoj neuobičajenoj, iskrenoj i brutalno zabavnoj epizodi, Valentino i Renato, Fernando, Enrike preplanuli, pardon, Mihailo i Roberto čitaju, analiziraju i reaguju na komentare svojih pratilaca - od pažljivo promišljenih pitanja do onih krajnje uvredljivih. Da, čitaju i hejterske komentare. Ali ne zato da bi uzvratili, već da bi pokazali kako se i iz najneočekivanijih mesta može izvući prostor za rast.

(Dobro, malo su sve uvredili, od kolega do naroda i nacija, kenselovaće ih, ali to sad nije tema)

Ova epizoda je zapravo mala studija o psihologiji javne reči i o tome kako (ne)poznati ljudi utiču jedni na druge u digitalnoj areni. Uz dozu humora, samoironije i profesionalnog uvida, autori razgovaraju o tome kako zadržati mentalnu stabilnost u vremenu kada je izloženost neizbežna, i kako ostati svoj i kada komentatori i sredina u kojoj obitavaš žele da promeniš sve što jesi.

Jer promena je neizbežna i jedina konstanta. I dok se menjamo - bilo zbog ličnih uvida, novih uloga, kritike ili sopstvenog razvoja - važno je da te promene dolaze iznutra, a ne iz straha od tuđeg mišljenja.

Podsećamo da i najgrublji komentari mogu postati okidač za refleksiju - ali i granica koju imamo pravo da postavimo. Menjati se sa osmehom ne znači biti pasivan - već birati koje promene nas zaista vode napred.

Prirodno je. Menjam se.

Menjam se jer učim. Menjam se jer rastem. Ali ne, ne menjam se jer mi je neko u komentaru rekao da nešto moram.

📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena

U ovoj posebnoj epizodi, psihijatar Mihailo Ilić otvara vrata studija kolegama iz podkasta @historycast_rs istoričarki umetnosti Jovani Milovanović i istoričaru Ivanu Drljači. Kombinujući psihijatriju i istoriju, razgovaraju o slavnim istorijskim figurama koje su nosile nevidljive terete i razmatraju kako su njihovi psihički izazovi oblikovali ne samo njihov unutrašnji svet, već i tok istorije i kulturno nasleđe koje su ostavili. Šta se događa kada se lična psihička borba ne odvija u tišini već ostavlja trag u kulturi, politici, pa i kolektivnoj svesti? Na raskršću umetnosti, psihe i istorije, otvaraju se priče trojice velikih umetnika - Vinsenta van Goga, Edvarda Munka i Save Šumanovića - u čijim se delima oseća napetost između bola i stvaranja. Van Gogova eksplozija boja i Munkov „Krik“ nisu samo estetske revolucije, to su unutrašnji vapaji pretočeni u sliku. Sava Šumanović, zarobljen između svoje umetnosti i sve dublje izolacije, svedočanstvo je o tome koliko stvaralaštvo može biti i beg i utočište ali i znak jednog društva koje često ne zna kako da odgovori na ranjivost. Psiha nekada nije samo lična stvar, već i politička. U tom smislu, govori se i o princu Đorđu Karađorđeviću, starijem bratu kralja Aleksandra, čije je povlačenje iz javnog života i prisilna izolacija zbog „duševne bolesti“ ostalo do danas jedno od najkontroverznijih mesta srpske istorije. Šta je stvarna dijagnoza, a šta politički konstrukt? Gde prestaje briga, a počinje kontrola? Sve ove priče podsećaju nas na jednu istinu: promena je neizbežna i jedina konstanta. Neki su menjali umetnost, drugi tok istorije – ali svi su se borili da zadrže svoju unutrašnju celinu u svetu koji često nije imao razumevanja. Ova epizoda je i poziv da prestanemo da se bojimo ranjivosti – i da je umesto toga prihvatimo kao deo rasta. Jer, kao što voda nalazi svoj tok i u kamenu i u suši, tako i čovek u suočavanju sa sopstvenom psihom može pronaći snagu, izraz, pa i smisao. Prirodno je. Menjam se. Menjam se jer osećam dublje. Menjam se jer učim iz onog što me boli. Menjam se jer želim da rastem. 📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena

U savremenom svetu, zdravlje je postalo nova religija, a fizički izgled njen hram. U ovoj epizodi psihijatri Olivera i Mihailo razgovaraju o fenomenu heltizma (ili zdravizma) - kulturološkom pritisku da budemo savršeno zdravi, savršeno fit, savršeno disciplinovani.

Ali, gde je granica između zdravog života i nezdrave opsesije zdravljem? Kada „radim na sebi“ postaje zapravo zamka? I kako u moru saveta, aplikacija i trendova zadržati ono najvažnije - unutrašnju ravnotežu?

Ovo je epizoda za sve koji teže rastu, ali ne po svaku cenu. Za one koji balansiraju između posla, porodice, obaveza i želje da žive bolje - a da pri tom ne izgube kompas. Jer promena je neizbežna i jedina konstanta, ali nije svaka promena korisna ako nas vodi u krivom pravcu.

Zato biraj put koji je tvoj. Put koji ti najviše prija. Prirodno je, menjam se - ali menjam se jer ja to želim, ne jer mi društvo kaže.

Baš kao voda, koja uvek pronađe svoj put, i mi možemo naučiti da se menjamo sa osmehom, sa mirom - i sa merom.

📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena

Kakav je AI kao psihoterapeut? Sve više ljudi se obraća chatGPT-u sa zahtevima da im bude psihoterapeut, pa smo morali da napravimo analizu kakav je chatGPT u toj ulozi? Kako se snašao u ovoj ulozi, slušajte/gledajte u našoj najnovijoj epizodi. Roberto i Mihailo ulaze u jednu od najzanimljivijih i najprovokativnijih psiholoških dilema današnjice - može li veštačka inteligencija zameniti terapeuta od krvi i mesa? Da li nas AI može razumeti, podržati, pomoći nam da se promenimo i rastemo? I šta se zapravo dešava kada se mašina uključi u nešto toliko ljudsko kao što je psihoterapija? Promena je neizbežna i jedina konstanta - baš kao i ljudska težnja da budemo bolji, da pronađemo ravnotežu između privatnog i poslovnog, između stabilnosti i radoznalosti. Ako ste među onima koji ne beže od izazova, koji menjaju pogled, pravac ili pristup, ali ne gube sebe - ova epizoda je za vas. Jer, promena je u našoj prirodi. Prirodno je, menjamo se. Kao voda, koja uvek pronađe svoj put - možda je baš veštačka inteligencija neobičan, ali koristan alat na tom putu. Ili ipak nije?

📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena.

Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Ko je lud, a ko normalan? Nova epizoda.

U ovoj epizodi podkasta Dva i po psihijatra naši omiljeni psihijatri Mihailo i Roberto preporučuju knjige koje, po njihovom mišljenju, svako treba da pročita – bilo da tražite utehu, razumevanje, dublji uvid u sebe ili svet oko sebe.

Promena je neizbežna. I jedina konstanta. U ovoj epizodi podkasta, uz podršku vode Rosa – prirodne, baš kao i promena, psihijatri Mihailo i Roberto razgovaraju o knjigama koje nas menjaju – polako, tiho, ali duboko.

Ovo je epizoda za sve koji rastu, razvijaju se, balansiraju između ličnog i profesionalnog, i uprkos svemu – zadržavaju osmeh i veruju u sutra. Preporučene knjige nisu samo za čitanje, već za razumevanje sebe i sveta – za one trenutke kad osećamo da se menjamo jer smo zaljubljeni, jer postajemo roditelji, jer počinjemo iznova.

Može li knjiga i dalje da nas motiviše? I koje su knjige na vas ostavile najveći utisak? Kakve knjge vam pomažu u bilo kom segmentu života?

U svetu u kom je promena u tvojoj prirodi, neka ove knjige budu korak napred. Jer prirodno je - menjam se. A kao i voda - i ti ćeš pronaći svoj put.

Bez pretenzije da prave top-liste, oni razgovaraju o delima koja ostavljaju trag - od psiholoških klasika i savremene literature do neobičnih naslova koji su im pomogli da bolje razumeju ljude. Knjige koje pokreću razgovor, izazivaju emocije i možda vas nateraju da se zapitate: Zašto mi ovo ranije nije došlo u ruke?

Udobno se smestite, natočite čašu vode – Rosa, naravno – ili nekog svog omiljenog napitka po želji, i poslušajte koje knjige preporučuju vaša dva i po psihijatra.

Znate li da u Srbiji, u centru Beograda, postoji psihološko savetovalište za mlade u koje se možete prijaviti jednim klikom na Instagramu ili potražiti pomoć online, anonimno, bez knjižice i ikakve administracije? Ukoliko imate do 30 godina, ili se neko vama blizak u tom uzrastu bori sa psihološkim problemima i krizama koje ne može da reši, ovo je prava epizoda za vas. Psihijatar Mihailo Ilić o mentalnom blagostanju mladih danas razgovara sa svojim gošćama - socijalnom radnicom Jasminom Bogdanović i kliničkim psihologom Snežanom Mrvić. Uz osvežavajuće Olympus napitke, oni analiziraju stanje mentalnog zdravlja mladih u Srbiji, naročito osnovaca i srednjoškolaca, u kontekstu nedavnih tragičnih događaja u školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, Malom Orašju i Duboni. Poseban fokus stavljen je na CEZAM projekat - Centar za mlade u Beogradu, koji nudi podršku adolescentima i njihovim porodicama. Kroz razgovor sa stručnjacima, saznaćete koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju mladi danas, kako prepoznati prve znake problema sa mentalnim zdravljem i na koji način društvo može pružiti podršku mladima u prevazilaženju kriza. U razgovoru se osvrćemo i na aktuelne statistike koje pokazuju zabrinjavajući porast problema sa mentalnim zdravljem među mladima, ali i na ulogu obrazovnih institucija i porodice u pružanju podrške. Gošće dele svoja iskustva iz prakse, navodeći konkretne primere rada sa adolescentima kroz CEZAM projekat i slične inicijative. Takođe, govorimo o tome kako mladi doživljavaju pritiske savremenog društva, uključujući uticaj društvenih mreža i društvenih normi, te kako prepoznati signale da je adolescentu potrebna pomoć. Poseban akcenat stavljen je na značaj edukacije roditelja i nastavnika, kako bi se razvila otvorenija komunikacija i bolje razumevanje emocionalnih potreba mladih. Jer, zvanični podaci kažu, svakoj petoj mladoj osobi u Srbiji potrebna je psihološka pomoć.

CEZAM website: https://cezam.rs/

CEZAM Instagram: https://www.instagram.com/cezam.bgd/?hl=en

Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/ 🔔

Da li srce zaista može pući od tuge? Može li emotivni stres izazvati fizičku bol toliko intenzivnu da deluje kao pravi infarkt? Da li se od slomljenog srca može umreti? I kakve veze ima Ceca Slavković sa današnjom temom? Naši psihijatri Olivera i Roberto, uz svoje omiljene Olympus napitke, danas otkrivaju misteriju sindroma slomljenog srca. Sve je počelo davno, kada su lekari po prvi put naišli na pacijente koji su, nakon velikih emocionalnih gubitaka, pokazivali simptome srčanog udara, ali bez ikakvih znakova začepljenja arterija. Ovaj fenomen, poznat kao Takotsubo kardiomiopatija, ostavio je medicinsku zajednicu zatečenom i pokrenuo pitanja o povezanosti psihe i fizičkog zdravlja. Olivera i Roberto će nas provesti kroz najnovija istraživanja i teorije koje pokušavaju da objasne kako stres i emotivni šok mogu da naruše rad srca. Da li je u pitanju čista psihosomatika ili postoji nešto dublje? Kako se sindrom manifestuje i da li ga je moguće lečiti? Osim toga, naši psihijatri će podeliti i priče iz prakse koje pokazuju koliko su emocije moćne i kako ih prepoznati na vreme. Saznaćete kako da se nosite sa gubitkom i stresom, kao i kako da prepoznate kada je vreme da potražite pomoć.