U ovoj neuobičajenoj, iskrenoj i brutalno zabavnoj epizodi, Valentino i Renato, Fernando, Enrike preplanuli, pardon, Mihailo i Roberto čitaju, analiziraju i reaguju na komentare svojih pratilaca - od pažljivo promišljenih pitanja do onih krajnje uvredljivih. Da, čitaju i hejterske komentare. Ali ne zato da bi uzvratili, već da bi pokazali kako se i iz najneočekivanijih mesta može izvući prostor za rast.

(Dobro, malo su sve uvredili, od kolega do naroda i nacija, kenselovaće ih, ali to sad nije tema)

Ova epizoda je zapravo mala studija o psihologiji javne reči i o tome kako (ne)poznati ljudi utiču jedni na druge u digitalnoj areni. Uz dozu humora, samoironije i profesionalnog uvida, autori razgovaraju o tome kako zadržati mentalnu stabilnost u vremenu kada je izloženost neizbežna, i kako ostati svoj i kada komentatori i sredina u kojoj obitavaš žele da promeniš sve što jesi.

Jer promena je neizbežna i jedina konstanta. I dok se menjamo - bilo zbog ličnih uvida, novih uloga, kritike ili sopstvenog razvoja - važno je da te promene dolaze iznutra, a ne iz straha od tuđeg mišljenja.

Podsećamo da i najgrublji komentari mogu postati okidač za refleksiju - ali i granica koju imamo pravo da postavimo. Menjati se sa osmehom ne znači biti pasivan - već birati koje promene nas zaista vode napred.

Prirodno je. Menjam se.

Menjam se jer učim. Menjam se jer rastem. Ali ne, ne menjam se jer mi je neko u komentaru rekao da nešto moram.

📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena

U ovoj posebnoj epizodi, psihijatar Mihailo Ilić otvara vrata studija kolegama iz podkasta @historycast_rs istoričarki umetnosti Jovani Milovanović i istoričaru Ivanu Drljači. Kombinujući psihijatriju i istoriju, razgovaraju o slavnim istorijskim figurama koje su nosile nevidljive terete i razmatraju kako su njihovi psihički izazovi oblikovali ne samo njihov unutrašnji svet, već i tok istorije i kulturno nasleđe koje su ostavili. Šta se događa kada se lična psihička borba ne odvija u tišini već ostavlja trag u kulturi, politici, pa i kolektivnoj svesti? Na raskršću umetnosti, psihe i istorije, otvaraju se priče trojice velikih umetnika - Vinsenta van Goga, Edvarda Munka i Save Šumanovića - u čijim se delima oseća napetost između bola i stvaranja. Van Gogova eksplozija boja i Munkov „Krik“ nisu samo estetske revolucije, to su unutrašnji vapaji pretočeni u sliku. Sava Šumanović, zarobljen između svoje umetnosti i sve dublje izolacije, svedočanstvo je o tome koliko stvaralaštvo može biti i beg i utočište ali i znak jednog društva koje često ne zna kako da odgovori na ranjivost. Psiha nekada nije samo lična stvar, već i politička. U tom smislu, govori se i o princu Đorđu Karađorđeviću, starijem bratu kralja Aleksandra, čije je povlačenje iz javnog života i prisilna izolacija zbog „duševne bolesti“ ostalo do danas jedno od najkontroverznijih mesta srpske istorije. Šta je stvarna dijagnoza, a šta politički konstrukt? Gde prestaje briga, a počinje kontrola? Sve ove priče podsećaju nas na jednu istinu: promena je neizbežna i jedina konstanta. Neki su menjali umetnost, drugi tok istorije – ali svi su se borili da zadrže svoju unutrašnju celinu u svetu koji često nije imao razumevanja. Ova epizoda je i poziv da prestanemo da se bojimo ranjivosti – i da je umesto toga prihvatimo kao deo rasta. Jer, kao što voda nalazi svoj tok i u kamenu i u suši, tako i čovek u suočavanju sa sopstvenom psihom može pronaći snagu, izraz, pa i smisao. Prirodno je. Menjam se. Menjam se jer osećam dublje. Menjam se jer učim iz onog što me boli. Menjam se jer želim da rastem. 📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena

U savremenom svetu, zdravlje je postalo nova religija, a fizički izgled njen hram. U ovoj epizodi psihijatri Olivera i Mihailo razgovaraju o fenomenu heltizma (ili zdravizma) - kulturološkom pritisku da budemo savršeno zdravi, savršeno fit, savršeno disciplinovani.

Ali, gde je granica između zdravog života i nezdrave opsesije zdravljem? Kada „radim na sebi“ postaje zapravo zamka? I kako u moru saveta, aplikacija i trendova zadržati ono najvažnije - unutrašnju ravnotežu?

Ovo je epizoda za sve koji teže rastu, ali ne po svaku cenu. Za one koji balansiraju između posla, porodice, obaveza i želje da žive bolje - a da pri tom ne izgube kompas. Jer promena je neizbežna i jedina konstanta, ali nije svaka promena korisna ako nas vodi u krivom pravcu.

Zato biraj put koji je tvoj. Put koji ti najviše prija. Prirodno je, menjam se - ali menjam se jer ja to želim, ne jer mi društvo kaže.

Baš kao voda, koja uvek pronađe svoj put, i mi možemo naučiti da se menjamo sa osmehom, sa mirom - i sa merom.

📌 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena